Zlatni bor se iz prirode preselio u naselja

Poslednje stablo zlatnog bora, na obroncima Murtenice u selu Negbina, stradalo je pod teretom snega i naletima vetra. Tako da sada postoje samo kalemi ovog četinara, kaže Žarko Pantović iz JP „Srbijašume”, Šumska uprava Zlatibora.

Kakav je onaj „divlji Zlatibor”, suroviji deo blagotvorne planine, dobro zna Žarko Pantović. Prokrstario ga je uzduž i popreko radeći dve decenije u JP „Srbijašume”, u Šumskoj upravi Zlatibora. Teren i udaljeni predeli su mu posao, priroda, stalni izazov, a ta kombinacija je, kako kaže, iskra iz koje proizilazi zadovoljstvo. Otuda i njegov zanimljiv profil na „Instagramu” pod nazivom „Divlji Zlatibor”.

– U mojoj realnosti oživljava stara pouka: radi posao koji voliš i nećeš raditi nijedan dan u životu – veli ovaj Zlatiborac, zadovoljan svojim životnim pozivom. Njegova radna obaveza je da prati nedozvoljene aktivnosti u prirodi i vodi računa o očuvanju prirodnih vrednosti. A toga što vredi u izobilju je na području Parka prirode „Zlatibor”.

Ovaj čovek planine kaže da je gotovo svaki njen pedalj upoznao. Ali nije sve ovde dostupno: mada se Zlatibor doživljava kao pitom predeo, postoje delovi koji zbog nepristupačnosti još nisu dovoljno istraženi.

– Zlatibor je područje jedinstvenih vrednosti, pejzaža, pašnjaka, stoletnih borova… Deo najlepši za mene je kanjon potoka Krvavac, u selu Stublo, gde se može sresti prilično zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. Na ovoj planini raste oko 1.150 vrsta biljaka: od lekovitih izdvajam travu ivu, majčinu dušicu, hajdučku travu i lincuru, od šumskog voća divlju kupinu, borovnicu, divlju jagodu i brekinju. Što se gljiva tiče, u ovom periodu tu su vrganji, sunčanica, rujnica, livadski šampinjon – navodi naš sagovornik.

Aparatom beleži upečatljive predele i retke prizore Zlatibora

Stablo zlatnog bora, raslo podalje od puteva i pogleda, od davnina je simbol Zlatibora. Ima li ga još ovde u prirodnom staništu, pitamo Žarka:

– Poslednje stablo zlatnog bora, na obroncima Murtenice u selu Negbina, stradalo je pod teretom snega i naletima vetra. Tako da sada postoje samo kalemi ovog četinara koji se mogu naći u naseljenim mestima, ali u prirodnom staništu više ne. Na primer, u bližoj okolini ima kalemljenog zlatnog bora ispred zdanja Turističke organizacije na Zlatiboru, kao i pred bibliotekom u Čajetini. Ljudi često prolaze pored njih, na oku su im, a oni toga nisu ni svesni – odgovara ovaj prirodnjak, opisujući i raznovrsni svet divljači u Parku prirode „Zlatibor”:

– Ovde obitavaju 154 vrste ptica, kao i retki sisari. Krećući se po šumama Zlatibora imao sam priliku da vidim vuka, medveda, vidru, kunu, jazavca, divlju mačku… Odnedavno je ovo područje bogatije i jelenima, zahvaljujući obavljenoj reintrodukciji. Neretko me ljudi pitaju o medvedima na Zlatiboru. Objasnim da ih ima od 10 do 15 čija je ovde prolazna stanica, njihov monitoring vršimo u saradnji sa Biološkim fakultetom iz Beograda i Lovačkim udruženjem iz Čajetine. Do sada smo obeležili dva medveda, sa čijih ogrlica dobijamo podatke o njihovom kretanju i načinu života.

Žarku je, kao i očuvana priroda, na srcu i fotografija. Aparatom beleži upečatljive predele i retke prizore Zlatibora u svim godišnjim dobima, njegov instagram profil prava je riznica takvih foto-zapisa. A za mnoge posetioce „zlatne planine” ima savet kako da uživaju u ovoj lepoti:

– U okviru Parka prirode „Zlatibor”, 20 je markiranih planinskih staza čiji se elektronski prikazi (tzv. trekovi) mogu naći na sajtu Planinarskog saveza Srbije. Staze su lake i srednje teške kategorije, svima manje-više pristupačne. Vredi ovuda proći, nenarušenu prirodu doživeti – kazuje nam poznavalac „divljeg Zlatibora”.

Zlatiborske Novine / Politika / Branko Pejović / Foto: Privatna arhiva/Ž. Pantović

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *