Rešavanje problema kabastog otpada kroz projekat prekogranične saradnje

Kroz program prekogranične saradnje Srbija-BiH, Užice i Tuzla, realizovaće projekat vredan oko 600 000 evra, a sredstva su obezbeđena od strane Evropske unije.

Prema rečima zamenika gradonačelnika Užica Dragoljuba Stojadinovića veoma je značajno za Regionalni centar za upravljanje otpadom potpisivanje ovog ugovora.

„Zahvaljujući projektu „Upravljanje kabastim otpadom“, dva grada, Užice i Tuzla, dobiće po šreder i po 20 kontejnera. Projektne aktivnosti počinju 1. marta i trajaće 18 meseci. Zahvaljujući tome što ćemo dobiti šreder za mlevenje kabastog otpada, Užice će uspešno moći da odgovori zahtevu Ministarstva za zaštitu životne sredine i primi otpad sa Potpećkog jezera. Već su počele da stižu prve količine otpada, stigla su dva kamiona, i ono što je bitno istaći je da taj otpad neće morati da ide na telo deponije nego će se otpad pomoću šredera samleti, a nakon toga otpad će se prodavati, odvoziti u cementare.“

Zamenik gradonačelnika Užica Dragoljub Stojadinović i direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko

Podsećamo da je u decembru prošle godine Ministarstvo za zaštitu životne sredine izdvojilo 96 miliona dinara za proširenje i sanaciju tela deponije, a po rečima Stojadinovića kada vremenske prilike to dozvole počeće radovi.

Momir Milovanović direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko istakao je da je ovo već treći put da je Duboko nosilac projekta prekogranične saradnje Srbije i Bosne i Hercegovine i da će se projektom „Upravljanje kabastim otpadom“ rešiti gorući problem otpada, koji se pojavljuje u svakoj lokalnoj samoupravi pa i u gradu Užicu.

„Kabast otpad ne može da završava na telu deponije, mora na drugačiji način da se zbrinjava, nije kao komunalni otpad. Kroz ovaj projekat, gde je Deponija Duboko nosilac, biće rešen sav kabast otpad u gradu Užicu, ali i u devet lokalnih samouprava koji su osnivači Regionalnog centra. Mašina koju dobijamo, šreder, može da reciklira i građevinski otpad, koji je takođe jedan od gorućih problema u gradu Užicu, tako da ćemo sav građevinski otpad moći da iskoristimo za nasipanje puteva ili za prekrivanje tela deponije. Nakon realizacije projekta nećemo imati više deponije za kabast i za građevinski otpad kada je u pitanju grad Užice.“

Otpad sa Potpećkog jezera neće biti deponovan na telo deponije Duboko već će se nakon prerade prodavati

Milovanović navodi da je Deponija u saradnji sa Gradom, a na zahtev Ministarstva za zaštitu životne sredine,  plutajući otpad iz Potpećkog jezera prihvatila, ali da se ne zna precizno o kojim količinama je reč.

„Krupniji otpad, drva, balvani, izdvaja se na samoj brani i ne dolazi na našu deponiju, već će se deponovati u Prijepolju i dalje se upotrebljavati kao sečka za ogrev. U tom otpadu najviše ima peta, što nama odgovara jer ga selektujemo, baliramo i prodajemo tako da ćemo imati i neku finansijsku dobit, kao i od drvenastog otpada koji ostaje na deponiji, a koji ćemo dalje tretirati. Ove godine ćemo od svega navedenog imati dobre prihode sa kojim ćemo moći još neke stvari da nabavimo. Najbitnije je napomenuti da sav otpad koji će doći iz Potpećkog jezera neće završiti na telu deponije.“

Balirana pet ambalaža nakon selektovanja

„Nadamo se da će do kraja marta, ukoliko vremenski uslovi dozvole, moći da počnu radovi na proširenju tela deponije, sredstava smo dobili od Ministarstva, papirologija je u završnoj fazi. Ovi radovi podrazumevaju zacevljenje Turskog potoka i forminje ćelije jedan po ovoj prvoj fazi gde će zapremina otpada koji će deponija moći da primi biti oko 140 hiljada kubnih metara. U toku 2021. godine, krajem jula ili avgusta, počećemo prve količine otpada da deponujuemo na novu ćeliju koja će biti formirana“- navodi Milovanović.

Milovanović je podsetio da je u 2019. godini od Ministarstva za zaštitu životne sredine dobijeno 31 milion dinara za projekte prečišćavanja otpadnih voda koje se stvaraju na telu deponije, za iskorišćenje deponijskog gasa i za projekat mehaničko-biološkog otpada.

„Nadamo se da ćemo u ovoj godini započeti realizaciju novih projekata koji su za nas najznačajni, a to su pre svega mehaničko-biološki tretman otpada gde određene količine otpada više neće ići na telo deponije nego će ići na mehaničko-biološki tretman, gde će se iskorišćavati i dobijati gas, a iz gasa proizvoditi struja.“

Zlatiborske Novine