Rekordna godina za sistem vodosnadbevanja „Rzav”: Javno preduzeće u 2020. godini isporučilo najviše vode od svog osnivanja

U skladu sa planom proizvodnje i distribucije vode u toku 2020. godine vodosistem „Rzav” je proizveo i isporučio ukupno 17,9 miliona kubika higijenski ispravne vode za piće svojim korisnicima, odnosno vodovodima Arilja, Požege, Lučana, Čačka i Gornjeg Milanovca, što iznosi 568,5 litara u sekundi. Tako je proizvodnja bila veća 3,2 odsto nego godinu pre i plan za lane premašen je 8,2 procenata, prenosi agencija RINA.

„Isporuka je u prošloj godini premašila dosadašnji godišnji maksimum iz 1998. od 17,5 miliona kubika. Glavni razlozi su povećanje distribucije ka JKP „Vodovod” u Čačku Čačak koji je imao tehničkih i hidroloških poteškoća tokom godine, odnosno smanjenu sopstvenu proizvodnju i povećanje distribucije za JKP „Zelen“ iz Arilja i JKP „Gornji Milanovac”, rekao je za agenciju RINA inženjer Zoran Barać, direktor JP „Rzav” sa sedištem u Arilju, koji je sa isporukama iz svoje fabrike počelo još 1993. godine.

Sve navedeno upućuje nas na što hitniji završetak izgradnje akumulacije „Svračkovo”/ Foto: RINA

On naglašava da je sistem projektovan i napravljen tako da zahvata vodu iz akumulacije koja nije mnogo hemijski i bakteriološki opterećena, dodajući da je zbog naglog povećanja vodostaja Rzava i ogromnih količina lišća i granja na gruboj rešetki na samom vodozahvatu, u više navrata tokom godine dolazilo do ispada iz rada pumpne stanice „Ševelj“. Ali, ističe da je JP „Rzav” je u 2020. preradilo i isporučio dovoljne količine higijenski ispravne vode za piće svim svojim korisnicima.

Što se tiče kvaliteta sirove vode u toku cele godine je bio promenljiv sa porastima mutnoće do 1.000 NTU (jedinica mere za mutnoću), što je daleko iznad vrednosti za koje je postrojenje dimenzionisano. Maksimalna vrednost sadržaja organskih materija u sirovoj vodi iznosila je 290 miligrama poc litru. Maksimalno dozvoljena koncentracija organskih materija u vodi za piće je 12 mg/l, a mutnoća do 1 NTU.

„Maksimalna distribucija je zabeležena 09. avgusta i iznosila je 710 l/s (Brđani 100, Ljubić 220, Beljina 145, Lučani 70, Požega 75, Arilje 55 i laterali 45). Umerene količine padavina i ravnomernost hidrologije tokom godine uslovile su vodostaj reke Rzav koji je bio iznad granice za uvođenje restrikcije u isporuci vode gradovima korisnicima. U 2020. godini sistem daljinskog upravljanja je imao problema u funkcionisanju, sa većim kvarom u julu mesecu kao posledice dva udara groma u blizini fabrike, ali su sve tehnološke linije u prethodnih 12 meseci normalno radile”, izjavio je Barać.

Postrojenje za ozonizaciju je tokom cele godine dobro funkcionisalo (novo postrojenje pušteno u rad u maju 2016.) čime je održavan dobar kvalitet čiste vode i njena stabilnost duž distributivnog cevovoda. Linija za fluorisanje nije u funkciji od 03. marta 1997. godine kada je Ministarstvo za zdravlje Republike Srbije svojim aktom zabranilo fluorisanje vode na sistemu „Rzav” zbog nepostojanja atestirane silikofluorovodonične kiseline.

Zoran Barać, direktor JP „Rzav” iz Arilja/ Foto: RINA

Barać objašnjava da je za pouzdano vodosnabdevanje u budućnosti potrebno sledeće…
U periodu velikih mutnoća reke Rzav tehnološke linije su izložene velikim operećenjima jer je tehnologija postrojenja zasnovana na postojanju akumulacije vode. Dalje, u malovodnom periodu (režim malih voda) ograničenje pri zahvatanju sirove vode na privremenom vodozahvatu „Ševelj” predstavlja garantovani biološki minimum (700 l/s) u koritu reke Rzav nakon zahvatanja vode. Zatim, zbog nepostojanja akumulacije velike temperaturne razlike čiste vode (od 0 pa do 23o C) izazivaju velike temperaturne dilatacije i deformacije svih cevovoda a pogotovo betonskog što dovodi do procurivanja na spojevima betonskih cevi.

Takođe, zbog rada na tehnološkom minimumu magistralni cevovodi i regulacioni blokovi su izloženi visokom pritisku do 14 bara (sistem je u potpunosti prigušen). Ovo ima za posledicu povećanje gubitaka vode (pogotovu na betonskom cevovodu), otežanu manipulaciju i oštećenja regulacione opreme u merno-regulacionim blokovima ispred gradskih rezervoara gde se pritisak obara na 6 bara. Svi navedeni cevovodi i merno-regulacioni blokovi su napravljeni za konačnu fazu od 2.300 l/s čiste vode.

„Sve navedeno upućuje nas na što hitniji završetak izgradnje akumulacije „Svračkovo” kao trajnog izvorišta vodosnabdevanja sistema „Rzav” , naglašava Barać.

Još početkom prošle decenije izvedeni su prvi radovi na gradi brane i akumulacije „Arilje – profil Svračkovo”, oko šest kilometara uzvodno od vodozahvata „Ševelj” i reč je o najznačajnijoj investicije u ovom delu Srbije, vrednoj 61,6 miliona evra. U prošloj godini na tom gradilištu uloženo je 503 miliona dinara, što je 98,4 odsto plana.

Reč je o izgradnji šahtnog preliva, vodozahvatne kule sa tunelom za vodosnabdevanje i temeljnim ispustom, optočnog tunela sa slapištem, prelaznom deonicom i stabilizaciji kosina. Zatim, radovima na objektima buduće hidroelektrane, iskopu i zaštiti saobraćajnica, pripremnim radovima, tehničkom osmatranju i nabavku dela hidromašinske opreme, sve u vrednosti 458,7 miliona dinara, a izvođač radova je beogradska „Hidrotehnika – Hidroenergetika” sa kooperantima. Za stučni nadzor nad izgradnjom brane lani je izdvojeno 11 miliona dinara, projektantske usluge 29, konsultantske 4 miliona.

Zlatiborske Novine / RINA