Prijepoljski ratni memorijali zarasli u trnje i korov

Spomenici iz rata prepušteni su zaboravu u prijepoljskom kraju zarastaju u trnje i korov, upozoravaju ovih dana iz Udruženja boraca, potomaka i poštovalaca NOR-a 1941–1945. opštine Prijepolje. Predsednik tog udruženja Milan Lučić kaže za naš list da na ovom području postoji ukupno osam spomenika posvećenih Prijepoljskoj bici, a da su svi, osim jednog, u jadnom i zapuštenom stanju.

– Spomenik „Prijepoljska bitka 4. decembar 1943” potpuno je zapušten i zarastao je u visoku travu i šiblje. Čak i ono ponešto ukrasnih sadnica više je šikara nego ukras. A taj spomenik, galerija umetničkih dela vajara Alojzija Dolinara, mogao bi biti ponos i većih gradova. Pored spomeničkog kompleksa prolazi magistrala ka Crnoj Gori, ovuda u leto prođe hiljade vozila, pa umesto da to obeležje bude poziv za zadržavanje u Prijepolju, putnici se pitaju da li se ovako grad odužuje herojima koji svoje živote položiše za ono najsvetije, za slobodu – nezadovoljan je Lučić.

Ni drugi ratni memorijali, kako dodaje, nisu u boljem stanju. Na desnoj obali Lima kraj puta Prijepolje–Ivanje podignut je spomenik za sećanje na herojsku borbu boraca Druge proleterske i Prve šumadijske brigade u Prijepoljskoj bici, ali je sada potpuno zarastao u trnje, kupinu, visok korov, pa je neprimetan.

Znamenje posvećeno Prijepoljskoj bici (Fotografije Milan Lučić)

– Slično je i s drugim spomenicima, poput onoga na Trgu oslobođe ntana puna otpada i žabokrečine, osvetljenje je polomljeno. Plato ovog spomenika s jeseni postaje parking na kome kamioni i traktori kipuju trupce za ogrev, tu ih neretko i cepaju. U prijepoljskom Domu revolucije urađen je krajem sedamdesetih jedinstven spomenik svim bunama i pokretima za slobodu s mozaikom, fontanom s 13 petokraka i amfiteatrom, ali je ovo spomen-obeležje zanemareno bez obzira na autorsku imovinu i njeno čuvanje, a amfiteatar pretvoren u kafanu – ogorčeno nabraja predsednik boračkog udruženja.

Po njegovim rečima, u poslednjih pet godina poslali su opštini Prijepolje preko 20 dopisa, uglavnom povodom stanja spomenika (ne samo posvećenih NOR-u nego i Babinskoj buni 1875, oslobođenju Prijepolja od Turaka 1912. itd.) i s predlozima za razgovor na tu temu, ali nijedan odgovor nisu dobili.

– A njihova zakonska obaveza je da spomen-obeležja urede. Zakon o ratnim memorijalima, objavljen pre četiri godine u „Službenom glasniku”, obavezuje lokalne vlasti da se staraju o održavanju i uređenju svih ratnih memorijala na svojoj teritoriji, te da svake godine budžetom obezbede sredstva za održavanje. Pored toga, predviđena je i obaveza da se nadležnom ministarstvu dostavlja informacija o stanju svih ratnih memorijala. Prijepoljska vlast kao da ne haje za te obaveze, iako su za njihovo nepoštovanje zakonom predviđene visoke kazne – ističe Milan Lučić, dodajući da predstavnici opštine uglavnom ne prisustvuju svečanostima u organizaciji Udruženja boraca, a na koje dolaze predstavnici ministarstava i Vojske Srbije, kakvo je 5. juna bilo obeležavanje 80. godišnjice Treće proleterske NOU brigade.

Zlatiborske Novine / Politika / Branko Pejović / Fotografije Milan Lučić

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.