Feng šui na srpski starinski način: Ulazilo se na istočna a izlazilo na zapadna vrata, svi predmeti strogo stajali jedni nasuprot drugih kako bi to donelo dobru sreću u kuću

Jedini muzej na otvorenom u Srbiji smešten je u selu Sirogojno, a na pet hektara postavljene su kuće koje svedoče o životu naših predaka.

Sve je autentično, staro i čuva uspomene ljudi iz ovog kraja. U okviru jedinstvene postavke nalaze se dva seoska domaćinstva i 50 autentičnih objekata koji svedoče o načinu graditeljstva, ali i načinu života sprskog seljaka. Pored specifične dinarske brvnare, pokrivene šindrom , na osunčanim proplancima smešteni su i svi pomoćni objekti koji su se tad koristili.

„U kući su postojale dve prostorije, sa ognjištem u sredini. Oko njega su se uveče svi okupljali i za njega su se vezivala magijska svojstva. Postojala su dvoja vrata, istočna i zapadna, sa simboličkim značenjem. Sve što je bilo dobro ulazilo je na istočna, a sve što je loše izlazilo je na zapadna. U kući se nalaze i autentični predmeti iz tog perioda, poput kolevke za bebu i posuđa. Stvari su postavljane jedne nasuprot drugih i simbolizovalo je dobro nasuprot zla, pozitivno nasuprot negativnog“, rekla je za RINU, Svetlana Đaldović, direktor Muzeja na otvorenom Staro selo Sirogojno.

Feng šui na srpski starinski način, Foto: RINA

Muzej je nastao 1980. godine kada je iz okolnih sela prenet prvi objekat u Sirogojno i nalazi se na 26 kilometara od centra Zlatibora. I pre toga postojala je inicijativa da se uradi jedan specifičan muzej, prvo na Avali, a zatim na Zlatiboru, međutim ta ideja nije zaživela. Tek kasnije otvoren je ovde, na inicijativu preduzeća koje se bavilo proizvodnjom džempera, jer Sirogojno je bilo selo za koje je tada znao ceo svet.

“Skoro sav život nekadašnjih Srba bio je smešten u porodičnom dvorištu, pa se tu nalaze ambari, tor, salaš, kaca za pečenje rakije, pekar u kom su pekli hleb i mlekar gde su domaćice pravile sir i kajmak. Ovo jedinstveno selo, godišnje poseti oko 50.000 gostiju što je fantastična cifra, imajući u vidu da se u Sirogjno ne dolazi usput, nego sa namerom. U drugom domaćinstvu koje se nalazi u sklopu muzeja, objekti su privedeni nameni i služe za realizaciju muzejskih programa. Nezaobilazni su i krčma i konaci, ali i grnačarska , kačerska radionica, sve kako je bilo i radilo se nekad”, kaže Svetlana.

Česti posetioci ovog muzeja na otvorenom su Amerikanci, Rusi i Francuzi. Oni se oduševljaju onim što ovde vide, jer se prvi put susreću sa tim stvarima. Ne izostaju ni naši ljudi koji su odrastali na selu, ali su otišli u svet i kad se sete kako je to izgledalo nekad, vrlo često su prisutne suze i jake emocije. Tokom trajanja pandemije korona virusa najviše je ipak bilo domaćih gostiju.

GZS/ RINA

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.