Dragana Zlatarka jedina kujundžijka u jugozapadnoj Srbiji

Žene u privatnom sektoru više nisu izuzetak, već privilegija. Uspeh u biznisu nije rodna, već kategorija ličnosti. Ukoliko ste dovoljno kreativne, vredne, uporne, posvećene i fokusirane na posao koji volite, ne postoje granice. Uzmite sudbinu u svoje ruke, iskoristite subvencije države i opštine i otisnite se u preduzetničke vode, nećete se pokajati – ovo je ključna poruka mladim biznismenkama Dragice Lakić Purić, prve žene privatne preduzetnice u novovaroškom kraju i jedine zlatarke-kujundžijke u ovom delu Srbije.

Među Novovarošanima poznatija kao Dragana Zlatarka je već pune četiri i po decenije u privatnom biznisu, bez ijednog provedenog dana u drugoj profesiji i na državnim „jaslama“. Njena zlatarska radnja u centru grada je kao svojevrsni hroničar prohujalog vremena. Izdržala je „Zlatara“ sve vlasti, inspekcijske kontrole, zakonske propise, paragrafe, državne i lokalne namete i globe… I za sve to vreme „popila“ je samo jednu minornu kaznu. U svojoj maloj zanatskoj radionici dočekala je Dragana i penziju, ali i danas često druguje sa zlatom i svojim mušterijama. Oni su je, kaže, prihvaliti kao svoju iako je došla iz semberijske ravnice.Posao je za nju danas pasija i zadovoljstvo, ali strart zlatarkine poslovne karijere bio je kao i svaki početak „popločan trnjem“.

-Zlatarsku radnju u Novoj Varoši otvorila sam 16.decembra davne 1976.godine, ubrzo nakon što sam u Bijeljini završila zlatarsko-kujundžijski zanat. Bila je to prva privatna zlatara u čitavom Sandžaku ili Raškoj oblasti, a da je žena njen vlasnik, to je tada bila misaona imenica – priča za „Varoške novine“ Dragana i ističe :-Za start u biznisu tada je pored ideje bio potreban i popriličan početni kapital. Prednost je što sam u to vreme imala neku vrstu monopola na tržištu jer sam bila jedina, ali to nije puno značilo jer u komunizmu privatluk nije bio, najblaže rečeno, društveno prihvatljiv. To doba je, ipak, bilo najteže za preduzetnike, mada oni u našoj zemlji nikada nisu imala tretman kakav zaslužuju.

Radnju otvorila pre četiri i po decenije – Dragana u svojoj zlatari

Dragana Zlatarka kaže da je zlato, koje simbolizuje ljubav i pažnju, ipak, uvek imalo dobru prođu, koliko god da su teška vremena. Kupovina zlatnog nakita je na ovom području i deo tradicije i to se zadržalo i do dan danas. Da još ljudi znaju kakva je preciznost, kreativnost i strpljenje potrebno da bi se izradio komad nakita, cenili bi ovaj zanat mnogo više. Zlatarka napominje da se nakit u vreme kada je ona počinjala isključivo izrađivao ručno. Bio je to složen proces da od izlivene zlatne šipke odnosno ploče dobiješ komad nakita. Danas te čari starog zlatarsko-kujunžijskog zanata više nema – umesto majstora sve radi mašina.

A u Draganinoj 45 godina dugoj poslovnoj karijeri nije bilo ni priznanja, ni nagrada, ali ni pomoći države. Kad je finansijska podrška iz republičke i opštinske kase postala dostupnija, ona se već poslovno pozicionirala i dovoljno ekonomski ojačala. Zato bi buduće mlade preduzetnice trebalo da iskoriste mogućnosti subvencija, okuraže se i kako ističe novovaroška zlatarka, postanu svoj na svome. Ima sve to svoju cenu – potrebno je dosta rada, strpljenja, kao i poslovnog nadahnuća, ali se uz jaku želju i dobru organizaciju sve postigne.

-Nikada nisam doživela omalovažanje u poslu zbog činjenice da sam ženskog roda. Mislim da se tema rodne ravnopravnosti u poslednje vreme bezrazložno eksploatiše – smatra Dragana i naglašava : -Žena treba da bude žena pre svega. Negovana, lepa, pametna, obrazovana, “naoružana” hrabrošću i samopouzdanjem.Da radi pošteno i odgovorno ono što istinski voli, jer samo tako – nebo je granica.

Zlatiborske Novine / Varoške novine

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *