Završena sva četiri tunela kroz Rzav: Vrednost ovogodišnjih radova 270 miliona dinara

Graditelji brane i akumulacije „Arilje – profil Svračkovo” završili su sva četiri tunela u ovom velikom poduhvatu, i sezonu privode kraju sa dobrim učinkom.

„Od planiranih 320 miliona za ovu godinu već su izvedeni radovi za 270 miliona dinara, a biće i dodatnih pozicija jer se posao nastavlja u narednih 15 dana, možda i duže ukoliko vreme dozvoli” – kazao je Zoran Barać, direktor JP „Rzav” iz Arilja.

Najveće gradilište u zapadnoj Srbiji, gde je predračunska vrednost radova 62 miliona evra od čega devet desetina pritiče iz budžeta naše države, napreduje iz dana u dan, uz borbu sa nepovoljnim geološkim sastavom ovog pobrđa osam kilometara uzvodno od Arilja. I veoma zahtevnim projektom.

Inženjer Zoran Barać, direktor JP „Rzav” iz Arilja

„Do sada izvedeni radovi vredni su oko 20 miliona evra ali smo, možda, građevinski gledano, stigli čak do polovine posla. Očekujemo da će već krajem sledeće godine Rzav da bude skrenut kroz optočni tunel kako bi se u suvom koritu podigla velika brana, visoka 68 i duga 211 metara, i možda će već do kraja 2024. godine glavni posao da bude okončan” – navodi inženjer Barać.

On ističe da su završena sva četiri tunela ove građevine, optočni (240 sa 8,5 metara), tunel temeljnog ispusta na najnižoj koti akumulacije (204 sa 2 metra), tunel za vodosnabdevanje (127 metara sa 2 m), kao i tunel (dužina 80 m, prečnik 2,5 m) za pribransku hidroelektranu snage 7,14 megavata koja će se potom graditi.

„Dužina budućeg jezera biće devet kilometara, najveća širina 600 a dubina 54 metra, ukupna zapremina 27 a korisna 21 miliona kubika. Ova veštačka ustava čuvaće vrhunsku planinsku vodu za sušne dane, i moći da pruži 2.500 litara pijaće vode u sekundi nizvodnim potrošačima, u Arilju, Požegi, Lučanima, Čačku i Gornjem Milanovcu. Već sledeće godine cevovod kojim fabrika u Arilju snabdeva zapadnu Srbiju biće podružen od Gornjeg Milanovca ka Rudniku, a dalje postoji mogućnost da se grana ka Topoli, Aranđelovcu i Mladenovcu, a to je takoreći predgrađe Beograda.”

Barać napominje da je ovim projektom predviđena gradnja još dve uzvodne akumulacije, najpre iznad banje u Rogama, a zatim i Orlovača.

Direktor gradilišta, inženjer Nenad Jokić

Radove sa podizvođačima izvodi beogradsko preduzeće „Hidrotehnika – Hidroenergetika” a direktor gradilišta je inženjer Nenad Jokić iz te kuće. Opisuje na čemu se radi ovih dana i šta sledi:

„Kad se završi optočni tunel sa ulaznom i izlaznom građevinom, pravi se zagat kojim se skreće reka u optočni tunel, dižu se predbrana pa brana. U srcu brane je jezgro od gline koja, ako se tretira na pravi način, postaje vodonepropustan materijal, a dovozićemo je iz obližnjeg gliništa, udaljenog samo 500 metara. Uzvodno i nizvodno od brane postojaće filteri i kameni nabačaji a lice se radi od krupnog kamena. Pravimo, dakle, treće brdo koje će da zatvori ova dva. Maksimalna voda je 3 metra ispod vrha brane, visoke 68.”

To, dabome, nije kraj poduhvata:

„Kad se završi brana počinje čišćenje akumulacije, uklanja se drveće i čisti prostor jezera od humusa, da ne bi stvarali trulež što povećava probleme prilikom prerade vode. Onda dolazi probno punjenje po etapama, posmatra se da li ima nekih pomeranja. Može da se napuni za osam do devet meseci” – kazao je Jokić.

Na samom početku izgradnje brane na dnu će da bude postavljena betonska injekciona galerija, prohodna, da bi se, po potrebi, nagledalo da li ova velika gorska ustava negde curi.

RINA / Zlatiborske Novine