Anri Huber je u Prijepolje prvi put došao u januaru ’93 godine sa konvojem Ujedinjenih nacija nakon što je preko Zagreba, Sarajeva, Pljevalja i Tutina došao u pogranični grad. Sećanja na taj zimski dan, ljude i razloge za pomoć još uvek su sveži.

Svet je bio protiv ove zemlje, a mi smo došli iz tog sveta ovde i tadašnji predsednik opštine Radojko Petrić je imao samo reči dobrodošlice, bez političke propagande. I posle dva dana rekao sam svojim kolega, znam gde hoću da pomognem. I nisam imao sumnje u ove ljude i tako je sve počelo. A počelo je ličnim odnosom, jer ako ne postoji poverenje, ne započinjete posao dve hiljade kilometara daleko. Nije bilo lako započeti saradnju, nismo znali jezik, kulturu, ljude… ali je bilo dobro i dalje funkcioniše. Za mene lično, ova saradnja je bila jedan od najboljih projekata u mom životu, jer da nije bilo toga nikada ne bih upoznao ljude kojima se danas divim, i ne bih nikada imao unutrašnji pogled na drugu kulturu i ne bih cenio šta ste uradili. Smatram se srećnim čovekom što sam bio deo života ljudi ovde iako je moj život daleko. Kada dolazim ovde, osećam kao da dolazim u kuću prijatelja – priča Anri Huber tadašnji predsednik opštine Kenic.

Za tadašnjeg predsednika opštine Prijepolje, Radojka Petrića bilo je pravo iznenađenje da delegacija Švajcarske dolazi u vremenu međunarodne propagande i potpune blokade i nemaštine.

I sad zamislite u tom periodu i tim okolnostima dolaze ljudi da se na licu mesta uvere u stanje i ponude pomoć. Da ne govorim o materijalnoj pomoći… U jednoj Švajcarskoj bez ikakvog opterećenja i političkog nametanja dobronamerno ljudi žele da vam pomognu i da ukažu šta bi moglo da se učini, to je bilo izuzetno značajno. Ako bih govorio o kasnijoj pomoći. Oko 150 ljudi iz Prijepolja je boravilo u Švajcarskoj o trošku opštine Kenic, ekipe iz oblasti zadravstva, obrazovanja, politike, sporta… I ta saradnja je godinama već obostrana – objašnjava Petrić. 
Nakon 26 godina, Anri Huber dolazi po peti put u Prijepolje kako bi primio priznanje počasnog građanina.

Iskreno, razmišljao sam čime sam zaslužio ovo priznanje. Trebalo mi je vremena da objasnim i drugima, mislio sam da mi neće verovati. Ja sam samo radio svoj posao, ništa više. Vredelo je doći ovde, ali ne mislim da sam uradio nešto posebno, jer tako funkcionišem. Ljude ne vrednujem po veri ili nekoj drugoj pripadnosti. Važno je da možemo da sarđujemo, radimo dobre stvari i pomognemo onima koji imaju manje od nas – smatra Huber. 
Huber se zbog zdravstvenih razloga povukao iz političkog života 2008. iako, kako kaže i dalje razmišlja kao političar. Danas je profesionalni muzičar što mu je zanimanje i terapija.

Bio sam pun energije i srčani udar je za mene bio veliki šok jer sam morao početi novi život. Muzikom sam se bavio i pre. Više nisam političar, već muzičar, imam bend, moja ćerka nastupa sa mnom, izdajem CD-ove, ne na komercijalnom već na profesionalnom nivou. Muzika mi je više terapija nego želja da postanem poznat – kaže Huber. 


Deo svog muzičkog stvralaštva predstaviće na svečanoj sednici opštine Prijepolje. Smatra da je ovom gradu potrebno više investicija i da postoje veliki turistički i privredni potencijali koje bi trebalo iskoristiti.