Na četrnaestom kilometru od Užica borci Radničkog bataljona su na današnji dan, pre 78 godina, pružili hrabro otpor neuporedivo nadmoćnijem neprijatelju, braneći Užičku republiku, jedinu slobodnu teritoriju u ratu okupiranoj Evropi, odstupnicu Vrhovnom štabu Narodno oslobodilačkog pokreta Jugoslavije, partizanskim odredima i bolnici.

Odajući počast poginulim na obeležavanju godišnjice stradanja gradonačelnik Užica Tihomir Petković je rekao:

„To je bio pretežak zadatak za nekoliko stotina boraca Pekarske, Krojačko-obućarske, Tkačke i Železničke čete pred 3.000 nemačkih vojnika koji su, u tom trenutku, raspolagali najsavremenijim naoružanjem. Oko dva sata borci Radničkog bataljona pružali su otpor nemačkoj armiji i uspeli da omoguće da se Vrhovni štab i partizanska bolnica evakuišu.

Zadatak je izvršen, a cena je bila previsoka. Borci su bili svesni da povratka sa Kadinjače nema, ali ti čestiti radnici, obični ljudi kojima je rat nametnuo uloge koje nisu želeli, nisu imali drugog izbora sem da slede svoja uverenja i osećaj dužnosti.“

„Sedam dana pre bitke na Kadinjači Radnički bataljon je ostao bez čete radnika fabrike oružja koji su,  zajedno sa građanima Užica, izginuli prilikom strašne eksplozije u trezorima Narodne banke u kojima je bila smeštena partizanska fabrika municije. Naša dužnost i obaveza je da se se sećamo i iskazujemo poštovanje njihovom žrtvovanju, jer samo tako možemo biti dostojni slobode koja je plaćena ljudskim životima.“ – rekao je gradonačelnik i dodao:

„Upravo zato svakog 29. novembra mi smo ovde, sa tugom i ponosom,  da im odamo počast i pokažemo da nismo zaboravili njihov herojski čin.“

Zoran Antić, državni sekretar u Ministarstvu za rad. zapošljavanje boračka i socijalna pitanja je, obraćajući se na svečanosti, rekao:

„Na ovim proplancima koji čuvaju tajne sudbina ljudi velikog srca, stradalih za velike ideale odajemo počast Radničkom bataljonu. Kadinjača je jedan od onih istorijskih momenata o kojima će nas ovozemaljski svet teško razumeti. Kako jednom građaninu sveta objasniti mentalni i moralni kod jednog naroda koji je u stanju da vrednosti, ideale i opšta dobra izdigne iznad lične dobrobiti i da mu prednost veću od sopstvenog života. To je živo svedočanstvo našeg duhovnog i narodnog identiteta koje je u prethodnim vekovima bilo žig koji smo sami sebi dobrovoljno, ponosno, dostojanstveno. časno i stradalnički urezivali na čelo.“

Zlatiborske Novine