Kad se u Srbiji zbrajaju posledice nevremena, obavezan sabirak nad crtom pod kojom se izvlači ceh štete godinama unazad je Kosjerić. Poplave, grad, klizišta, oluje, snegovi – ovu opštinu nijedna nepogoda ne maši.

Sa zemljom sravnjena žita i poljoprivredne kulture, desetkovani malinjaci i voćnjaci, pod udarom bujica srušeni mostovi, klizišta koja odnose puteve, polegle livade, ulice pretvorene u reke, slike su koje se posle svake nemilosti neba šalju iz ove varoši.

Poslednje su poslate krajem prošle nedelje, zbog čega je u pojedinim delovima opštine proglašena vanredna situacija. Ne toliko dramatične kao ranije, ali dovoljne da Kosjerić ostane tačka koju kijameti ne zaobilaze.

Kažu Kosjerci da ih od svih zala koje priroda može doneti nisu pogodili samo vulkani i cunami. Ovde kad narod priča o nekom događaju, vremenski ga veže odrednicom „posle poplava“ ili „uoči one arlaudže“.

– Nema te sile koja nas nije pogodila. Najgore je bilo 2014, kada smo imali čuvenu majsku, a zatim i dve avgustovske poplave. Grad nas je zadnje dve godine unakazio. Selo Seča Reka ima 70 kilometara nekategorisanih puteva i nema nijednog metra koji je ostao netaknut. Krateri su bili pet-šest metara u prečniku i tri-četiri duboki. U zimu 2012. toliki snegovi su bili da nijedno od sedmoro umrlih u selu nije moglo biti sahranjeno a da buldožer ne pročisti put ka groblju. Mi smo mesto koje se među prvima masovno posvetilo seoskom turizmu, a najveću atrakciju imali smo na Trojice 2016, kada je olujni vetar, koji je čupao bukve, kao od šale prevrtao i jednu vršalicu. Sve su to i nezapamćene stvari – kaže Borko Erčić iz Seče Reke.

Doskorašnjem šefu opštine Milijanu Stojaniću nije prošla nijedna godina predsednikovanja a da se nije hvatao za glavu zbog ogromnih nepogoda. One sitnije i ne računa.

– Mislim da nam je nevreme na našoj teritoriji od 2014. do danas uzelo danak skup između milijardu i po i dve milijarde dinara. Pretprošle godine šteta je bila oko 500 miliona, a tokom majskih poplava 2014. i mnogo veća. Tek 40 odsto od toga je popravljeno ili isplaćeno oštećenima, dok ostatak otpada na posledice najčešće od klizišta, za koje nema novca ili se jednostavno ne mogu sanirati – kaže Stojanić.

Nemalo je Kosjeraca koji traže onog ko se kamenjem na boga bacao.

– Ima i do boga, ali ima i do ljudi. Manju bi mi cenu grada plaćali da se u Bosni efikasnije bore protiv gradonosnih oblaka. Nije nam kriv svevišnji što nam potoci zbog nepročišćenih korita poplave kuće ili ako ulice poplave usled zapušene kanalizacije – kaže meštanin Godečeva.

I nije svaka nepogoda koja je pogađala siromašnu opštinu stizala sa neba. U pojasu sela Mrčići, tek da se upotpuni lista nevolja, marta 2015. treslo se 4,6 po Rihteru. Štetu je pretrpelo oko 100 objekata.

Ova opština je, kažu stručnjaci, žrtva metereoloških prilika.

– Zapad Srbije se odlikuje brdsko-planinskim reljefom i najvećom količinom padavina u Srbiji. Sam reljef utiče na to da tokom proleća i leta imamo najviše padavina sa grmljavinom u zapadnim i jugozapadnim delovima zemlje, jer nam oblačni sistemi obično dolaze sa zapada. Pritom, u BiH je slaba protivgradna zaštita – priča metereolog Đorđe Đurić. Ali, zašto Kosjerić uvek bude na udaru, konkretnog objašnjenja nema.

– To je stvar okolnosti koja se može objasniti samo slučajnošću. Ipak, treba imati na umu da ista kiša koja padne, na primer, u većem i manjem gradu, u ovom drugom slučaju napravi veću štetu u ruralnom području sa lošijom komunalnom i putnom infrastrukturom – dodaje Đurić.

Aranđelovac dva puta bio poplavljen za mesec dana

Najveću štetu ovog leta pretrpeo je Aranđelovac. Najpre su se na varoš u Šumadiji i njenu okolinu u junu sručili grad i kiše koje su izazvale poplave, a pre nekoliko dana nivo vode u pojedinim delovima grada bio je i po jedan metar. Poplavljene su porodične kuće, lokali, industrijski objekti, putevi, četiri mosta su uništena ili oštećena.

– Nad severnim i centralnim delom Šumadije se formirao oblačni sistem koji se nije pomerao. Nije bila jakog intenziteta, ali je zato kiša dugo padala i zato je izlivanje manjih reka izazvalo probleme u Aranđelovcu – objašnjava meteorolog Đorđe Đurić.

blic.rs

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.