Budućnost bez hepatitisa

Svetski dan borbe protiv hepatitisa, 28. jul, ove godine obeležava se pod sloganom „Budućnost bez hepatitisa“, kako bi se povećala svest o virusnom hepatitisu, zaraznoj bolesti koja uzrokuje niz zdravstvenih problema (uključujući i rak jetre), i ohrabrili nadležni da učine dodatne napore u cilju eliminacije virusnih hepatitisa. Aktuelna pandemija COVID-19 promenila je percepciju i strah od virusnih bolesti širom sveta.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2010. godine ustanovila 28. jul kao dan obeležavanja borbe protiv hepatitisa. Ovaj dan je odabran u čast rođendana nobelovca prof. Blumberga, koji je otkrio virus hepatitis B. Cilj je da se u okviru promotivnih i preventivnih aktivnosti stanovništvo informiše o hepatitisu: kakva je to bolest, kako se prenosi i koje su mere prevencije. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je svaki dvanaesti stanovnik planete nosilac virusa hepatitisa B ili C (oko 500 miliona). U Evropi je oko 21 milion obolelih od hroničnog hepatitisa B ili C (HCV), a u Srbiji se taj broj procenjuje na oko 500.000. Samo 20 odsto obolelih od hepatitisa prouzrokovanog C virusom zna da nose ovaj virus, pošto su simptomi najčešće blagi i neupadljivi. Zbog toga je ovaj virus nazvan „tihi ubica“.

Zbog porasta broja obolelih od hroničnih virusnih hepatitisa smatra se da je u toku tiha pandemija koja će svoj maksimum dostići narednih sedam godina. Hepatitis je zapaljenska bolest jetre prouzrokovana različitim spoljašnjim agensima (virusima, bakterijama, alkoholom , lekovima, toksinima) ili imunim (autoimuni hepatitis) i metaboličkim procesima. Hepatitis se može razviti kao komplikacija već postojećih bolesti, koje su izazvane infekcijom virusima parotitisa, rubeole, citomegalovirusom, Epštajn-Barovim virusom i virusima herpesa.

U Srbiji, pri domovima zdravlja, postoje savetovališta za obolele, a jedno od njih je i savetovalište u požeškom Domu zdravlja. Direktorica dr Vera Matović kaže da je značajna činjenica to da ovo savetovalište nije prekidalo sa radom i da je tako sačuvan kontinuitet u radu i napredak. Pored svih sredstava za lečenje dijabetičara najvažniji je psihološki rad sa njima.

Vršilac dužnosti direktora Doma zdravlja Požega, Vera Matović

Po broju obolelih od dijabetesa požeška opština ne spada u ekstremne krajeve. Broj obolelih je u blagom porastu, a požeški pacijenti imaju mogućnost lečenja u svim raspoloživim ustanovama u Srbiji, izjavila je direktorica Doma zdravlja dr Vera Matović.

Zlatiborske Novine / Radio Požega